Ученици трећег, четвртог, шестог и седмог разреда су за наставно и ненаставно особље као и за другарице и другаре из школе извели програм „Слава им и хвала“. Овај програм је посвећен самаилским крајпуташима. Он је финале рада до ког су ученици седмог разреда дошли истраживањем на терену испред цркве у Самаилима где се и налазе крајпуташи. Они су уз стручно вођство наставнице историје Зорице Шћепановић пописали двадесет и четири имена са споменика.
Галерија крајпуташа у нашем селу је формирана после Другог светског рата од споменика борцима који су били из Самаила, Буковице и Мрсаћа. Споменици су тада премештени из околних села и формирана је галерија испред сеоске цркве. Она се састоји од тридесет и два споменика који су веома значајни за наше културно наслеђе. Споменици су од камена зрнасте структуре, сваки је посебан и говори о животу једног борца са биографским и емотивним подацима.
Ученици су у име свих ратника чији се гроб не зна овај програм посветили једном незабораву на ове вредне споменике у нашем селу и на људе који су нам преци. Научили су да певају песму „Тамо далеко“, „Креће се лађа француска“ и рецитовали су песму Милутина Бојића „Плава гробница“.
„Тамо далеко“ је српска традиционална песма која је компонована на грчком острву Крф 1916. године у знак сећања на повлачење српске војске кроз Албанију. Песма је била веома популарна и чак је изведена на виолини током сахране Николе Тесле 10. јануара 1943. године као његова последња жеља.
„Плава гробница“ је назив који се користи за море наспрам југоисточне обале острва Крфа у које су током Првог светског рата спуштани преминули српски војници када на острву Виду више није било места.
Песник Милутин Бојић је био учесник Балканских ратова и Првог светског рата. Умро је 1917. године, са само двадесет и шест година у солунској болници, од тубекулозе. „Плава гробница“ је једна од најпознатијих песама Милутина Бојића.
„Креће се лађа француска“ је позната песма са Солунског фронта, „тугованка“. Аутор песме је пуковник Бранислав Милосављевић.
Локална култура сећања је важан аспект за идентитет заједнице. Ова култура преноси колективно сећање са генерације на генерацију и обликује нам будућност. Застајте крај наших крајпуташа. „Слава им и хвала“.
